Moral
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 14 | Nivo: Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodeće kadrove, Novi Sad

UVOD
Moralna norma nastala je veoma davno, još u prvobitnoj zajednici.Tokom svoje evolucije čovek je, najpre, živeo u malim grupama. Boraveći i živeći u grupi, prvobitni čovek je neminovno sebi postavljao dva pitanja: kakav treba da budem ja, da bi drugi Ijudi i ja bili srećni i kakvi treba da su drugi, da bih ja bio srećan i da bi moja sreća uopšte bila moguća? Na osnovu takvih razmišljanja formirana su pravila Ijudskog ponašanja, nastala je filozofska disciplina-etika, koja izučava smisao i suštinu Ijudskog bitisanja, smisao kodifikacije normi ponašanja da bi Ijudi, pre svega bili srećni.
Moral je objektivna društvena pojava koju konstituiše, prvo, skup pravila (normi, merila) koja regulišu ponašanje članova jedne društvene zajednice; drugo, skup stvarnih navika ponašanja. Značajno je istaći da te norme, načela ili pravila ponašanja uvek podrazumevaju regulisanje međuljudskih odnosa, dakie odnosa Ijudi između sebe kao i odnosa jedinke prema društvu.
Moral se manifestuje u vrednosnom procenjivanju Ijudskih postupaka i htenja kao pozitivno ili negativno vrednih. Moralni sud ili oeena odnosi se na neki postupak, rasuđivanje, držanje, ponašanje Hi karaktef nekog čoveka ili nas samih. Objekat moralne ocene je uvek samo čovek.
Po Sigmundu Frojdu, norme koje društvo definiše, posebno one kojima se određena ponašanja zabranjuju, ličnost samo delimično usvaja, pa tako ne mogu ni postati deo unutrašnje strukture ličnosti. Frojd tvrdi, imajući u vidu nagonsku, impulsivnu stranu ljudske prirode, da je potpuna harmonizacija moralne svesti, kao oblika društvene cenzure, i svesti pojedinca gotovo nedostižna.
Možemo da tvrdimo, uvažavajući značajna mišljenja u ovoj oblasti, da je poreklo morala Ijudsko, da se može naći u Ijudskom društvu, u samom čoveku. Jer, živeći u društvu, živeći sa drugim Ijudima, stvarane su razne vrste normi koje su regulisale odnose tog zajedničkog življenja. Govek kao slobodno, (samo)svesno, stvaralačko i odgovorno biće, stvara moral kao tvorevinu koja služi očuvanju njegovog Ijudskog identiteta.
Pod pojrriom ""moral" najčešće se podrazumeva sistem normi ili pravila Ijudskog ponašanja.
Moral predstavlja sistem moralnih pravila, skup normi koje određuju čovekovo ponašanje u društvu i to prema društvu u celini, prema drugim članovima društva i prema samom sebi.
Odnosno, moral je skup običaja, navika, normi ili pravila ponašanja kojima se ljudi rukovode u svojim postupcima.
Kao skup pravila ponašanja, moral se zasniva na normama o dobru i zlu, a manifestuje se u vrednosnom procenjivanju Ijudskih postupaka, u smislu koje je ponašanje dostojno čoveka a koje nije, koje je vredno a koje se može označiti kao bezvredno, koje se odobrava a koje se osuđuje. U skladu sa moralnim normama, a u sklopu složene komunikacije koja se odvija u društvu, Ijudi formiraju svoje ličnosti, karaktere i osobine, usmeravaju svoju motivaciju i delovanje, vrednuju i sude i sebi i drugima.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]